Statistika
Karcinom pluća je vodeći uzrok smrtnosti od malignih bolesti u svetu i kod žena i kod muškaraca, najčešća maligna bolest kod muškaraca posle karcinoma prostate, i kod žena posle raka dojke. Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po incidenci karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine. Samo u periodu od 1999. do 2009. godine u Srbiji je zabeležen značajan porast broja obolelih od raka pluća za 27 odsto tzv. Standardizovane incidencije karcinoma pluća. Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji po podacima Instituta za Javno zdravlje oboli oko 6.000, a umre više od 4.500 naših sugrađana.
Najčešći faktor rizika
Pušenje je glavni rizik za nastanak raka pluća i ono je odgovorno za pojavu bolesti kod približno 90 odsto muškaraca i 80 odsto žena. Zvanična istraživanja iz 2014. godine, pokazuju da u Srbiji oko 35 odsto populacije puši.
Simptomi
Simptomi koji ukazuju na pojavu karcinoma pluća su najčešće slični simptomima pušačkog bronhitisa, ponavljanih infekcija disajnih puteva, hroničnog opstrukcijskog bronhitisa – dakle najčešćih hroničnih stanja i bolesti disajnih organa, što upravo najčešće ometa sumnju na ovu tešku bolest. Među najčešćim simptomima su kašalj, suv ili sa iskašljavanjem sekreta, otežano disanje i/ili osećaj nedostatka vazduha, bol u grudnom košu, promuklost. Neretko neobjašnjiv umor, ponekad iskašljavanje sukrvice ili krvi koje uvek pacijenta vodi lekaru, ili otok vrata i lica, gubitak apetita i telesne težine, bol ramenu. Treba imati na umu da su upravo kašalj s iskašljavanjem i otežano disanje takođe uobičajeni simptomi pušačkog bronhitisa i hronične opstruktivne bolesti pluća, pa ti pacijenti često promenu karaktera ili inteziteta kašlja, ne dovode u vezu s ovom teškom bolešću. Osobe sa plućnim karcinomom ponekad imaju česte respiratorne infekcije, poput zapaljenja pluća, koje mogu da budu i jedina manifestacija postojećeg karcinoma. Kod trećine pacijenata koji imaju karcinom pluća, javlja se izraženi gubitak telesne mase i malaksalost.
Bol u ramenu ili ruci, povremeno su simptomi, i često se dugo leče pogrešno – fizikalnom terapijom, kod reumatologa ili neurologa, dok ne postane očigledno da je reč o uznapredovalom karcinomu pluća sa urastanjem u nerve.
Genetika, takođe, igra značajnu ulogu kod karcinoma pluća, te su u većem riziku da obole od ove bolesti osobe kojima je član porodice imao rak pluća, rak grla i bilo koje druge maligne tumore.
Redovni pregledi
Pušači od svoje 50.-55. godine, treba da idu na redovne godišnje preglede, pri čemu se savetuje na svakih par godina i takozvani niskodozni skener pluća. Kako su pušači u velikom procentu, prko 80% među obolelima od hronične opstrukcijske bolesti pluća, takođe skloniji obolevanju od karcinoma pluća, ima opravdanja da I popobo
Šanse za uspešno izlečenje
Šanse za uspešno izlečenje su decenijama imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani, a u poslednjih 15 godina situacija se drastično menja pojavom persolizovane ili precizne terapije kako je od nedavno radije nazivaju u profesionalnim krugovima, molekularne-biološke terapije i najnovije imunološke terapije.
Danas smo svedoci brzog razvoja imunološke terapije različitih malignih bolesti, koja predstavlja pravu novu revoluciju u lečenju karcinoma posle molekularne terapije, pa tako i karcinoma pluća sa odličnim rezultatima i sa ovim tipom terapije se beleže dugotrajna delimična ili potpuna povlačenja metastatskih tumora. Prema „Global HealthCare“ imunoterapija se 2015. godine našla na 1. mestu TOP 10 lekova koji obećavaju da će spasiti živote.
Na taj način postiže se osnovni cilj u lečenju raka, a to je da se rak pretvori u hroničnu dugogodišnju bolest, poput drugih nemalignih bolesti. Ovi lekovi ne deluju na tumor, već direktno na imunski sistem organizma tako što prekidaju blokadu imunskog odgovora koju tumor izaziva i pojačavaju odblokirani imunski odgovor organizma na tumor kojim se ubijaju tumorske ćelije. Ova terapija deluje kod pacijenata bez obzira na prisustvo ili odsustvo mutacija u određenim genima.
Imunoterapija je do sada našim pacijentima bila dostupna samo kroz učešće u kliničkim studijama, iako se već daje u većini evropskih zemalja. Na taj način karcinom pluća, u razvijenim evropskim zemljama postaje sve više hronična, a ne smrtonosna bolest kao što je kod nas slučaj. Nadamo se da će ova grupa lekova uskoro biti odobrena na teret zdravstvenog osiguranja i za građane Srbije.